ПРИЗМА
Полиедар је геометријско тело ограничено са равним плочама односно вишеугаоним полигонима. Дужи у којима се састају две суседне стране полиедра називамо ивице полиедра, а тачке у којима се састају суседне ивице су врхови полиедра. Просторна дијагонала полиедра је дуж која спаја два врха који не леже на једној страници полиедра.
Ако све просторне дијагонале полиедра леже унутар тог полиедра онда је он конвексан. Правилни полиедри су полиедри коме су странице правилни многоуглови. Призма је геометријски полиедар ограничен са два паралелна и подударна многоугла као основама и паралелограмима на боковима. Делови призме: - Базе - Омотач Основни елементи призме су: - темена - основне ивице - бочне ивице Ако су базе паралелограми онда се призма назива паралелопипед и има шест страна. Специјални случајеви паралелопипеда су - квадар - коме су базе правоугаоници - коцка - коме су базе квадрати Висина призме (Н) је дужина нормале која је спуштена из било које тачке једне базе на раван друге базе. Општи образац за површину било које призме је Р = 2В+М Општи образац за запремину било које призме је V=BH - ФОРМУЛЕ -
|
Површина и запремина призме - вежбе -Контролни - призма -
|